Језички корени Срба

Овај рад је минуциозна анализа у којој се на основама историјске антропологије (лингвистике, археологије, историје, етнологије…) расветљава питање о коме одавно постоје многе расправе и контроверзе: име и врховни бог Срба и Словена, односно њихово порекло уместо у заједници индо-европских народа.

Дело је први пут објављено као парагон (агонистичко поређење) у коме се ауторови ставови сучељавају са доминантним схватањима, неминовно изоштрени и понекад уз одсуство пожељних нијанси, есејистично, али без искључивости, уз дужно поштовање другачијих уверења и уз свест о сложености теме, отвореност за могуће адаптације. Основна хипотеза је поткрепљена допунском аргументацијом у којој су захваћене многе додирне тачке у разним областима истраживања, при чему су неке поставке шире развијене, друге овлаш дотакнуте или логички изведене, уз остављање простора за даље дораде и верификације.

Обнављање овог рада после више од две деценије показује да је оно издржало тест времена. Иако су се ауторова становишта даље развијала, допуњавала и мењала, кључна поставка и аргументација за главну хипотезу се показала ваљаном и наишла је на значајни одјек и прихватање код нас и у свету. У међувремену је Момир Никић објавио велики САНСКРТСКО-СРПСКИ РЕЧНИК и низ нових радова у којима су – уз ослонац и најзначајније доприносе у области упоредне лингвистике и митологије, славистике, ведологије и санскрта, генетике… – његове основне поставке даље оснажене и обогаћене, уз сведочење веза Срба са најдубљим слојевима индоевропске културе.

---

Данас може само да радује чињеница да се полако шири сазнање о нашем идентитету, дубљој индо-европској прошлости, везама с (пре)ведском културом и језиком, споманами са другим народима, просветљавање које је аутор осетио и, надамо се, даље подстакао подносећи молоху историје своју жртву.
Момир Никић