ПРЕДГОВОР
Постоје богословска дела која као таква само име писца препоручује читаоцу. Код нас би то био ава Јустин Поповић или св. епископ Николај Велимировић, док је то управо у овом случају протојереј-ставрогор Димитрије станилоје. И то је зацело с пуним разлогом. Станолоје је обрађивао, не само предмете догматског богословља према стваралачким критеријима патристике, него је искристалисао оригиналне синтезе које представљају искуство румунског православља у епохи духовне и душевне обнове. За почетак би било довољно споменути његово маестрално дело – превод с грчког – Добротољубље које је објавио у девет томова од 1940. до 1986. године, снабдевши га и коментаром – дело које је донело препород у обнови румунског православног човека, а ту улогу врши и дан – данас …