Strana: 597
► Ostali detalji

Kroz životni put Georga Đorđa Vajferta, naturalizovanog Srbina, Nemca po poreklu, mnogo bolje se mogu uočiti naše karakteristične nacionalne osobine, nego posmatrajući nekoga ko je po rođenju Srbin. Sve što su istorijske okolnosti devetnaestog i početka dvadesetog veka u Srbiji, uvek dramatične, nametnule nacionalnom biću ovdašnjeg sveta, Vajfertovima su predstavljale zadatak na koji su morali da pristanu, prilagođavajući se. Ova svesna odluka, osvešćena lojalnost, odabrani patriotizam, čine porodicu Vajfert potpuno posebnom od svih sudbina kojima bi se, ovde, mogao odslikati možda najkarakterističniji period u razvoju srpske države i političke misli.

Saga o Vajfertu, Vladimira Arsića je, pre svega, plod gotovo desetogodišnjeg istraživanja retkih i, ponekad, teško dostupnih dokumenata o razvitku ove porodice, preko koje „čitamo“ razvitak i mene mlade srpske države. Kao Budenbrokovi Tomasa Mana (a ovo se poređenje stalno nameće), Vajfertovi amortizuju, unutar svoje mnogobrojne porodice, trapovost režima, malicioznost nemoćnih političara, prihvatajući jednostavnu plemenitost onog pravog srpskog duha, prepoznatljivog, na primer, u vojsci. Porodica, koja podržava do kraja svakog svog člana, podsticala je i njihove napore da se ugrade u državu koja bi i danas mogla mnogo od njih da nauči.

Naročita rekonstrukcija jezika, načina govora devetnaestog i ranog dvadesetog veka u Srbiji je još jedna dragocenost ovog ostvarenja. Gotovo mamesonski pripovedajući, autor patiniranim, starinskim, kitiastim jezikom priča sudbine koje su, i dramski, daleko od ovog vremena. Njihova postojanost, odlučnost, iskrenost, iz vremena su pre masmedija. Pa je takav i njihov govor u ovom delu.