Из рукописне племените баштине

Ћирилични рукопис из 1250. године, који је у науци под именом Повељска листина познат већ више од стотину година, изазива интересовање наше научне јавности како због писма којим је написан, тако и због читавог низа елемената од нарочите важности за проучавање историје јужнословенских народа у времену средњег века.

Наиме, још од времена Фрање Рачког који је, нагласимо, први указао на важност овог писаног споменика, и који је о њему начинио веома користан рад под насловом Најстарија хрватска ћирилица писала листина, спољашње и унутрашње особине  Поваљске листине указују на чињеницу да овај документ настаје у средини која не само тада (а реч је о половини XIII века), него и много пре тога, јасно појављује утицај ћирило – методијевске писмености на простору средње Далмације…