Istorija Srba – Vladimir Ćorović

Iz predgovora knjige Istorija Srba

U poslednje dve decenije naglo je poraslo interesovanje šire čitalačke publike za Istoriju Srba dr Vladimira Ćorovića. Zato se ukazala potreba za novim izdanjem ovog dela i to iz dva razloga. Kao prvo, Istorija Srba je celokupan prikaz srpske istorije od vremena naseljavanja Srba i drugih slovenskih naroda na Balkansko poluostrvo, pa sve do vremena uoči izbijanja Drugog svetskog rata. Kao drugo, ova knjiga je najpogodnija za svakoga ko želi da dublje uđe u problematiku srpske istorije, ali isto tako je korisna i za čitaoce koji žele samo da se upoznaju sa istorijom srpskog naroda, bez kritičkog pogleda na iznesene činjenice. Svako ko bude pročitao ovu knjigu steći će jasnu predstavu o istoriji našeg naroda, od VI do polovine XX veka.

Centralno mesto u Ćorovićevoj sintezi zauzimaju politička istorija i najistaknutije istorijske ličnosti. Ali, knjiga je dobrim delom zahvatila i kulturnu istoriju.

U okviru političke istorije Ćorović opisuje veze Srba sa drugim državama i narodima, pre svega na Balkanu, ali istovremeno, kroz tri perioda srpske istorije, prati i istoriju tri velike sile-Vizantije, Turske i Austrije. Sam Ćorović je smatrao da je srpska istorija u vezi sa opštom i da se ne može ni shvatiti bez nje, te da srpsko pitanje postaje mnogo jasnije kada se posmatra u okviru svetske politike.

Pišući o kulturnoj istoriji Srba, Ćorović je veliku pažnju posvetio kulturnim vezama Srba sa drugim narodima i različitim kulturnim uticajima koje su na Srbe imali drugi narodi i države.

Ćorović je živeo u vremenu kada su preovladavale ideje jugoslovenstva, pa je i pisao sa tog stanovišta, budući da je bio pristalica te političke ideje. Ipak, to nije nimalo umanjilo njegov kritički pogled na istoriju Srba i drugih južnoslovenskih naroda. Koliko je Ćorović verovao u ideju jugoslovenstva vidi se i u delu predgovora Istorije Srba koji je sam napisao: “… U dovoljnoj su meri istaknute i naše veze sa Hrvatima i Slovencima od najstarijih vremena, kad smo nesumnjivo utvrđeni kao jedna velika plemenska zajednica, pa sve do našeg toliko dugo očekivanog ujedinjenja. Pokušalo se naglasiti, koliko su koje naše oblasti uticale na duh i stvaranje narodne celine i kakav im je značaj u zajedničkoj državi. To će pokazati dovoljno jasno, da nema dela u našem državnom organizmu, koji nema zasluga za nj i koji ne predstavlja jednu neizlučivu pozitivnu komponentu…

Iz sadržaja knjige Istorija Srba

PREDGOVOR

PRVI PERIOD

• I. Prodiranje slovena na Balkan
• II. Sloveni sa Obrima
• III. Sloveni naseljavaju Balkan
• IV. Balkanska kultura u doba seobe Slovena
• V. Slovenska plemena i njihova kultura
• VI. Organizacija slovenskih plemena na Balkanu

DRUGI PERIOD

• I. Bugari i balkanski Sloveni
• II. Prvi zajednički pokret Srba, Hrvata i Slovenaca
• III. Prva srpska država
• IV. Pokrštavanje južnih Slovena
• V. Srbi između Vizantije, Hrvatske i Bugarske
• VI. Država makedonskih Slovena
• VII. Zetska država
• VIII. Srbija za vreme borbi Vizantije i Ugarske

TREĆI PERIOD

• I. Stevan Nemanja
• II. Latinsko Carstvo i stvaranje Srpske Kraljevine
• III. Srpske međusobice
• IV. Zapadnjačka orijentacija u Srbiji
• V. Srbija kao glavna balkanska država
• VI. Potiskivanje Bugara kao srpskih takmaca
• VII. Stvaranje Srpskog Carstva
• VIII. Delo cara Dušana
• IX. Raspad Srpske carevine
• X. Marička pogibija
• XI. Bosna kao kraljevina
• XII. Bosna kao stožer nove srpskohrvatske države
• XIII. Boj na Kosovu

ČETVRTI PERIOD

• I. Srbi između Turaka i Mađara
• II Mađarska prevlast u Bosni i Srbiji
• III Bosanski razdori
• IV. Oporavljena Srbija
• V. Despot Đurađ Branković
• VI Prvi pad Srbije
• VII Razlaz između despota i Mađara
• VIII Pad Srbije
• IX Pad Bosne
• X Stvaranje nove srpske despotovine
• XI Pad Hercegovine
• XII Pad Crne Gore

PETI PERIOD

• I. Turski zamah
• II. Srpska despotovina u Sremu
• III Dubrovačka Republika

ŠESTI PERIOD

• I. Srbi pod tuđom vlašću
• II. Turska osvajanja
• III. Nove srpske seobe
• IV. Obnova Pećke patrijaršije
• V. Preokret u držanju Srba
• VI. Verski pokreti
• VII. Dalje borbe sa Turcima
• VIII. Velika seoba Srba u Austriju
• IX. Srbi u Ugarskoj
• X. Oslobađanje Crne Gore
• XI. Novi saveznički rat protiv Turaka
• XII. Ruski uticaj među Srbima
• XIII. Austrijski porazi
• XIII. Ruski uticaj u Crnoj Gori i susedstvu
• XIV. Kočina krajina
• XV. Duhovno oslobađanje Srba
• XVI. Razmah Crnogoraca

NOVO DOBA

• I. Začeci ustanka u Srbiji
• II. Početak ustanka u Srbiji
• III. Razvoj ustanka
• IV. Francuska politika prema Srbima
• V. Rusko-srpski savez
• VI. Slom Srbije
• VII. Drugi ustanak
• VIII. Srbija kao samoupravna država
• IX. Ustanci bosanskih muslimana
• X. Krize u Srbiji
• XI. Srpski pokret 1848 godine
• XII. Crna Gora kao svetovna država
• XIII. Nacionalni i književni romahtizam kod Srba
• XIV. Političke i duhovne krize u Srbiji
• XV. Put na Berlinski kongres
• XVI. Austro-ugarska prevlast
• XVII. Srpsko-bugarski rat i njegove povlastice
• XVIII. Poslednji Obrenović
• XIX. Polet Srbije
• XX. Balkanski ratovi
• XXI. Nova omladina
• XXII. Sarajevski atentat
• XXIII. Svetski rat
• XXIV. Ujedinjenje
• XXV. Vlada kralja Aleksandra
• XXVI. Između dva svetska rata