Калуђер и хајдук

– приповетка о последњим данима Србије у XV веку је историјски роман Стојана Новаковића, објављен 1913. године. Писац радњу романа смешта у Топлицу, мада ће се она премештати и у Београд, Смедерево, турски двор. Тиме је остварена својеврсна динамика у смењивању епизода. Иако су у роману многе значајне историјске личности, међу њима и царица Мара, Сибињанин Јанко, Мехмед II, Мурат II, у средишту збивања је млади нараштај двеју породица – Гвозденовића и Плетикосића. Они постају прототипични представници читаве тадашње генерације, која је живела у време пада српске државе.