Историја Срба
(I и II)

Књига је из два дела (тома)

Историја Срба и данас представља класично референтно дело и сматра се једним од најзначајнијих доприноса синтетичком проучавању историје ових простора. Ћоровићево интересовање је широко и он обухвата период од досељавања Словена на Балканско полуострво све до времена којима је и сам био сведок: конституисања Краљевине Југославије, међуратног периода, као и почетка Другог светског рата.

„Целовити прегледи у нашој историографији права су реткост, поготово када је реч о појединачним прегнућима. Колективна дела овакве врсте обично изневере првобитну замисао. Уместо лако читљиве, разумљиве синтезе, читалац се по правилу замара одбојним, недовршеним зборником радова са осетним неравнинама, стручним и стилским. А синтеза, поред осталог, претпоставља даровитог писца, ученог историчара који крупне политичке промене и друштвене заокрете не замагљује нагомилавањем чињеница, анегдотским причама, занимљивим појединостима. Овим одликама Ћоровић је наткрилио своје савременике. Мало је вероватно да ће се у догледно време у делу једног аутора појавити целовит приказ српске прошлости, у одређеној мери заснован на сопственим истраживањима. Развитак науке водио је неминовној подели некада матичног предмета на више научних дисциплина. Ћоровић је управо наш последњи полихисторик који је у свом последњем завршеном делу обухватио збивања, такорећи, до последњих дана живота.”

Из предговора Радоша Љушића и Рада Михаљчића

Више о књизи сазнајте ОВДЕ.

Опис

ПРЕДГОВОР

ПРВИ ПЕРИОД

I. Продирање Словена на Балкан

II. Словени са Обрима

III. Словени насељавају Балкан

IV. Балканска култура у доба сеобе Словена

V. Словенска племена и њихова култура

VI. Организација словенских племена на Балкану

ДРУГИ ПЕРИОД

I. Бугари и балкански Словени

II. Први заједнички покрет Срба, Хрвата и Словенаца

III. Прва српска држава

IV. Покрштавање Јужних Словена

V. Срби између Византије, Хрватске и Бугарске

VI. Држава македонских Словена

VII. Зетска држава

VIII. Србија за време борби Византије и Угарске

ТРЕЋИ ПЕРИОД

I. Стеван Немања

II. Латинско царство и стварање Српске краљевине

III. Српске међусобице

IV. Западњачка оријентација у Србији

V. Србија као главна балканска држава

VI. Потискивање Бугара као српских такмаца

VII. Стварање Српског царства

VIII. Дело цара Душана

IX. Распад Српске царевине

X. Маричка погибија

XI. Босна као краљевина

XII. Босна као стожер нове српскохрватске државе

XIII. Бој на Косову

ЧЕТВРТИ ПЕРИОД

I. Срби између Турака и Мађара

II. Мађарска превласт у Босни и Србији

III. Босански раздори

IV. Опорављена Србија

V. Деспот Ђурађ Бранковић

VI. Први пад Србије

VII. Разлаз између деспота и Мађара

VIII. Пад Србије

IX. Пад Босне

X. Стварање нове Српске деспотовине

XI. Пад Херцеговине

XII. Пад Црне Горе

ПЕТИ ПЕРИОД

I. Турски замах

II. Српска деспотовина у Срему

III. Дубровачка република

ШЕСТИ ПЕРИОД

I. Срби под туђом влашћу

II. Турска освајања

III. Нове српске сеобе

IV. Обнова Пећке патријаршије

V. Преокрет у држању Срба

VI. Верски покрети

VII. Даље борбе са Турцима

VIII. Велика сеоба Срба у Аустрију

IX. Срби у Угарској

X. Ослобађање Црне Горе

XI. Нови савезнички рат против Турака

XII. Руски утицај међу Србима

XIII. Аустријски порази

XIV. Руски утицај у Црној Гори и суседству

XV. Кочина крајина

XVI. Духовно ослобађање Срба

XVII. Размах Црногораца

НОВО ДОБА

I. Зачеци устанка у Србији

II. Почетак устанка у Србији

III. Развој устанка

IV. Француска политика према Србима

V. Руско-српски савез

VI. Слом Србије

VII. Други устанак

VIII. Србија као самоуправна држава

IX. Устанци босанских муслимана

X. Кризе у Србији

XI. Српски покрет 1848. године

XII. Црна Гора као световна држава

XIII. Национални и књижевни романтизам код Срба

XIV. Политичке и духовне кризе у Србији

XV. Пут на Берлински конгрес

XVI. Аустроугарска превласт

XVII. Српско-бугарски рат и његове последице

XVIII. Последњи Обреновић

XIX. Полет Србије

XX. Балкански ратови

XXI. Нова омладина

XXII. Сарајевски атентат

XXIII. Светски рат

XXIV. Уједињење

XXV. Влада краља Александра

XXVI. Између два светска рата

Регистар личних имена