Ислам: догма и живот

У исламолошкој студији професора Дарка Танасковића Ислам: догма и живот, садржајној научној синтези основних знања, појмова и појава исламске религије, културе и историје и њиховог утицаја на живот некадашњих и данашњих народа не само у исламским државама него и у целом свету, протумачено је једно од најактуелнијих питања данашњег света које има веома широк друштвени, културни и политички значај.

Сагледавајући изабрану тему уз помоћ објективног и документованог научног приступа и уз консултовање најважније савремене исламолошке литературе, професор Танасковић је успео да данашњим читаоцима приближи ислам и његове основне садржаје и специфичности много више него што су то успевале да постигну раније објављиване књиге на исту тему.

Основни предмет студије налази се у тумачењу односа између канонских и догматских поставки у учењу исламске религије и њиховог остваривања или изневеравања у непосредном животу. Доследно тумачење теоријског и практичног облика постојања исламске религије као доктрине, на једној страни, и на другој као друштвене праксе, резултирало је врло значајним судовима и закључцима о суштинским оквирима исламске религије и њеним последицама на културу, уметност, науку, право, филозофију, чак и на политику, поготово на ону чије извориште се налази на тлу исламских држава. Посредно се супротстављајући поједностављеним публицистичким тумачењима исламског учења, професор Танасковић је показао колико једна темељна анализа феномена ислама може данас да допринесе разумевању његове генезе, његове теоријске изворности и проблема и противуречности који се јављају у примени и дометима његовог учења.

Указујући на историјску основу и улогу коју је у појави ислама имао Мухамед, на изворне тачке исламске религије и њене догме садржане у Курану, аутор је, полазећи од сигурне историјске и теоријске основе, могао доцније да издвоји неке од најважнијих појава у функционисању исламске религије, и да на тај начин укаже и на генезу исламског учења и на кључне облике његовог постојања и утицаја у данашњем свету. Неке од тих тема, као што су исламски расколи, исламски фундаментализам и радикализам, различити покрети у оквиру данашњег исламског учења, верско-правне школе у исламу, схватање зла и добра, смисао и домашаји толеранције и демократије у исламу, веома су детаљно и прегледно представљене на страницама ове књиге, тако да знатно доприносе општој читалачкој рецепцији њених основних ставова. Томе такође доприноси и речник основних појмова и непознатих речи на крају књиге, који са своје стране сведочи о ауторовој жељи да и тиме, као што је то већ урадио својим јасним, ритмички интонираним стилом, успостави што непосреднију комуникацију са читаоцима.