Гроф Сава Владиславић

Јован Дучић, песник, чији стихови су „дело чисте инспирације“, одлучио се да напише једно историографско дело, монографију о Сави Владиславићу, „из љубави за свој српски народ који је дао пуно великана познатих и непознатих, али и заборављених“. У остварење те идеје ушао је са јасним сазнањем да Сава Владиславић није био уопште познат нашој науци. „Толико непознат српској историји да га ни скуп наших првих научника није речју поменуо у првој Српској енциклопедији.“ У читавој Дучићевој живописној и чудној прошлости налази се скоро цела Европа и читава европска култура. – Корнел Сентелеки, мађарски новинар 1927. Сава Владиславић био је творац Споразума о вечном миру Руског и Кинеског царства (1727) на добробит обе државе. То његово завештање је и дан-данас на снази. Овом делу Јована Дучића тешко да се може нешто додати, без нових систематских архивских истраживања, мишљење је историчара, јер је јасно да је Дучић имао у рукама примарне историсјке изворе и владао је релевантним архивским изворима на ову тему у више држава и архива, посебно руским. Из тог разлога аутор поговора, Миладин Милошевић, определио се да укаже на нове садржаје и резултате истраживања савремених руских историчара. Јован Дучић, велики песник, остварио је завидну дипломатску каријеру. Први је у историји југословенске дипломатије који је именован за амбасадора, а пред крај живота написао је ово дело о једнако великом дипломати и свом земљаку – Сави Владиславићу, „несумњиво једно од најоригиналнијих и најнеобичнијих историографских дела, писано као животопис вероватно највећег дипломате међу Србима, али у служби рускога царства, и као дело о пишчевом претку и двојнику“.