Господа Глембајеви” једно је од најпознатијих и најцењенијих Крлежиних дела. То је најважнији беочуг циклуса о Глембајевима који сачињавају још две драме (“У агонији”, “Леда”) и једанаест прозних фрагмената од којих већина има новелистички облик. “Господа Глембајеви”, пише Мирјана Миочиновић, представља „тип неокласичне драмске композиције", а Никола Милошевић запажа да се „ток драмске радње у Господи Глембајевима... може.. упоредити са низом експлозија од којих је свака потоња снажнија од оне претходне". У њој се руше и драматично нестају темељне вредности грађанског друштва, те би се могло рећи да је то, више него било која друга Крлежина драма, грађанска трагедија у пуном значењу те речи, трагедија средњоевропског грађанства које се отима властитој пропасти и не слутећи да слом хабзбуршке царевине и Октобарска револуција, догађаји који ће огласити његов не-станак са историјске позорнице, само што нису наступили.