Но и Кабуки традиционална јапанска позоришта

Нō драма потиче из 14. века а и данас се изводи по истим начелима. Комбинује три вида културе: музику, игру и поезију. У њој доминирају наговештај, сугестија и симболика. Већина плесова састоји се од лаганих покрета и корака који имају своје дубоко значење. У тексту – како прозном тако и у стиховима – честе су кратке алузије на неки стих из класичне јапанске или кинеске поезије, или на неку изреку из будистичке сутре. Иако је од свог настанка па све до 16. века, нō драма била на свом врхунцу, када је на њеним извођењима присуствовало и по неколико хиљада људи, временом ће постати типична аристократска уметност, схватљива само префињеној публици, коју су током 17. века чинили самураји, док је за широке народне масе постало популарно позориште кабуки.
Крајем 16. и почетком 17. века настаје кабуки позориште, које у почетку није имало високу уметничку вредност, али се временом усавршавало. Оно је постало уметност трећег сталежа, посебно трговаца, који су доста новца улагали у уметност, а самим тим и у позориште. У кабуки театру су као подједнаке снаге развијени говор, звук, покрет и простор. Визуелне и звучне технике се користе за сугерисање и потцртавање осећања гледаоца. Сваки вид извођења је стилизован. Доста се користе наративне музичке форме, које преносе расположење, наглашавају емоционалну тензију и обезбеђују успешно извођење комада.

Из садржаја:
Лепота нō позоришта)
Историја позоришта нō и кјоген
Иза кулиса
Нō школе
МаскеКостими
Музика
Плес
Позорница
Сценски прибор
Настанак и развој позоришта кабуки
Позориште
Елементи сценског наступа
Припрема глумца пред сценски наступ
Иза кулиса
Кабуки као начин живота
Дух кабуки позоришта

Либер, Београд, 2011, 200 стр, брош. повез, 17 цм, ћирилица, ISBN 978-86-6133-073-5