Читања из Светог Антонија

Свети Антоније Велики (251-356) ваистину је велики од почетка до краја и у животу и у учењу. Све што је његово он је Светим подвижништвом претворио у велико, у бесмртно, у вечно пред Богом. У својој божанској мудрости Црква га је назвала Великим зато што је успео да у овој пустињи смрти преради себе у биће свето, бесмртно и вечно. Сав његов живот на земљи био је непрекидна борба за бесмртност и живот вечни. Он је даноноћно сузбијао и убијао у себи грех – врлином, зло – добром, гордост – смиреношћу, гнев – кротошћу, похоту – постом, сластољубље – христољубљем, ђавола – молитвом, смрт – бесмртношћу. Против сваког зла изводио је на бојиште дише по еванђелско добро, против свију сатанских зала извео је сва Христова добра, и надвладао зло добром, и савладао смрт бесмрћем, и победио Сатану Христом, и тако постао богомудри вођ наш из овог живота у живот вечни и бесмртни.