Бројчаник: путoписни дневници

Мирује берлински дан. Немамо обавеза. Мирујемо и ми. Спремамо се да обиђемо централне зграде и установе које нисмо видели. Цела историја може да стане у неколико смрдљивих и непроветрених просторија. Заудар историје јесте најчешћи мирис. Нема бољег места да се мирис историје осети од овог овде, од Берлина. У овом граду су се борили ветрови у свим добима. Ово је, вероватно, проклето место. Неко је овде чини оставио, а Немци их неовлашћено дирају. Није добро рећи неовлашћено, али је неспретно дошла реч као што Немци неспретно чине са чинима. Берлин је, заправо, трагична прича о једном народу који је хтео трагедију других народа па му се вратило. Не бих, наравно, овакве мисли имао у Вајмару или у Лајпцигу, а не знам: можда је тамо све смишљено, а Берлин је одређен да плати казну. Ко то зна? И коме је потребно такво знање? Зар није боља ћутња?

Берлин, 24. XI 2001, 11:15

У овој књизи, само за њу, израђен је путни часовник. Из минута у минут, он мери и откуцава дужину дневничких сведочења са ауторових путовања по Србији, Херцеговини, Црној Гори, Хрватској, Аустрији, Немачкој. Сваки запис је истовремено самосталан и део је целине, аутентичан је, сугестиван и сажет, са лица места, понекад написан у возу или авиону, језички богат и јасан, на сопствени начин драгоцен.

Бројчаник представља самосвојно и особено дело у савременој књижевности.