Библија, избор текстова

Са филолошког и теолошког гледишта наслов “Библија” означава свету књигу, односно збирку светих књижица или Свето писмо, то јест свете списе садржане у једно по томе што богонадахнуто и побожно говоре о Богу и о божјем односу према човеку и људском свету.

Најстарији од ових списа темеље се како на усменом тако и на писаном Мојсијевом предању из XIII века пре Христа, а најмлађе од њих је написао Христов апостол Јован крајем првог века нове ере.

Стари завет је канонизован око 90. године нове ере, на сабору у Јавнеу, када је из већег корпуса религијске литературе издвојено 24 књиге написане на хебрејском језику.

Нови завет садржи 27 религијских текстова, а прва целовита листа новозаветних књига обзнањена је 367. године у ускршњем писму епископа Атанасија црквама у Египту. Овај избор има најопштију информативну намену, али може да се користи као лектира за веронауку, за литерарну или теоријску анализу, као и за друге потребе, како школске тако и остале.

Из садржаја

Шта је Библија? / Милан Вукомановић, 7
Пример унутрашње повезаности Библије на основу три библијске теме из школског штива / Миодраг Лома, 399