Бела лађа на Дунаву

Свеобухватна књига о градњи зграде Дунавске бановине
Агилни први Дунавски бан Дака Поповић, чим су прошли новогодишњи празници 1930. године потписао је одлуку да се седиште банске управе гради на простору тек урбанизованог, а некада мочварног Малог лимана. Није ни слутио да ће први ашов бити ударен тек 1936. године.

Поред архитеката и инжењера, југословенских држављана, равноправни статус на расписаном конкурсу имали су и руски ствараоци, који су живели у границама Краљевине Југославије. Најзаслужнији за расписивање конкурса био је Дака Поповић, иначе и сам веома значајан новосадски градитељ. Пошто је почетак градње стално одлаган због смене банова и велике економске кризе, Ђорђе Гаспарини је 1935. године у битно измењеним околностима затражио од начелника Банске управе да донесе одлуку о изджради сасвим новог пројекта. Посао је поверен Драгиши Брашовану, још 1930. изабраном архитекти.

Импозантно јавно здање, чију јединствену композицију чине две одвојене зграде, подигнуте у раздобљу од 1935. до 1940. године на празном простору од 28.000 квадрата „Малог Лимана“, некадашњег Булевара Краљице Марије, данас Булевар Михајла Пупина 16, освећена је 25. септембра 1939. године.

Нови Сад је, објавом Краља Александра I Карађорђевића, од 3. октобра 1929. године, постао престони град једне од девет југословенских бановина. Била је то Дунавска бановина, по економској моћи, перспективи развоја и позицији у држави, уопште, уз Савску и Дравску бановину, најразвијеније подручје (28.160 км ² и 2,3 милиона становника). Агрокомплекс је, уз, за њега везану индустрију, требало да буде дугорочни гарант благостања. Према тадашњем државном устројству Краљевине Југославије, на територији Бановине, у име краља, управу су обављали банови, који су такође и председавали Бановским већем.

Бановска управа била је састављена од угледних и успешних грађана, као и политичара и људи, који су без обзира на националну припадност, припадали, по опредељењу, интегралном југословенству, које је, попут бановинске поделе, требало да оформи нове центре моћи и уклони националне поделе.

Архитекта Драгиша Брашован, (1887-1965), великан српске градитељске уметности XX века, аутор је бројних значајних пројеката од којих комплекс Бановине представља једну од најлепших грађевина архитектуре двадесетог века у нашој земљи.