Архитектура соколских домова у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији

Заснован на изворном научном истраживању и одбрањеној докторској дисертацији (септембра 2014), рукопис колегинице Путник заслужује публиковање и приближавање широј културној јавности. У структурном смислу сублимира најновија методолошка искуства у архитектонској историографији, при чему уважава и доприносе претходних генерација тумача. На своју тему баца потпуно ново светло у фактографском и аналитичком погледу.Сматрајући га веома корисним и подстицајним за унапређење научног, али и наставног рада на Филозофском факултету, свесрдно подржавамо напоре да се интегрално објави. Поготово што ће заинтересовати и стручњаке из ширег балканског региона, као и других словенских средина у којима се соколство оваплотило на пољу архитектуре.Проф. др Александар Кадијевић (из рецензије)Овај рад др Владане Путник, реномираног истраживача и врсног познаваоца архитектуре XX века завидног научног опуса, представља много више од уобичајене монографске студије о једном архитектонском феномену, посматраном у наведеном дијахронијском распону. У питању је целовита и дубиозна студија о дискурсима југословенске архитектуре, која кроз конзистентан и саморефлексиван теоријски фокус поставља и решава многа важна питања из области новије српске архитектуре.

Посматрајући архитектуру југословенских соколских домова, др Владана Путник критички тумачи не само богато архитектонско наслеђе, већ и контекст у коме је оно настајало. Од посебног је значаја спремност ауторке да темељно и систематично отвори неколико питања од фундаменталног значаја за дисциплину историје новије архитектуре у Србији. То се пре свега односи на питање односа идеологије, политике и архитектуре, као и употребе различитих обликовних идиома који се везују за оно што се у југословенском контексту међуратног периода разумело и тумачило као „национална архитектура“ и „модерна архитектура“. Осим тога, ауторка критички излаже шири идеолошки оквир и садржаје соколског покрета у осталим словенским срединама (Чешкој, Словачкој, Пољској и Русији) и доводи их у везу са соколским покретом код Јужних Словена, пре и након Првог светског рата. У рукопису др Владана Путник показује изванредну аналитичку способност да уочи, систематизује, валоризује и интерпретира архитектуру у односу на све поменуте аспекте.

Проф. др Александар Игњатовић (из рецензије)