Андрејев: Сатанин дневник

14. јануар 1914. год.

На палуби „Атлантика“

Данас је тачно десет дана од када сам примио људски облик и живим земаљским животом.

Веома сам усамљен. Нису ми потребни пријатељи, али потребно Ми је да говорим о себи, а Ја немам с ким да говорим. Саме мисли нису довољне, јер нису довољно јасне, разговетне и тачне док их не изразим речима. Потребно их је постројити у ред, као војнике или телеграфске стубове, протегнути као железнички пругу, подићи мостове и вијадукте, изградити насипе и бране, на појединим местима направити станице и тек тада све постаје јасно. Овај робијашки инжењерски пут они називају, чини ми се, логиком и закључивањем и он је обавезан за оне који желе да буду паметни; за све остале он није обавезан и они могу лутати како им се свиђа …