Андрејев: Јуда Искариотски

Јуду Искаритског можемо тумачити као Андрејевљеву интерпретацију библијског мотива искушења Христа у пустињи, тачније, као разобличавање четвртога искушења, последње саблазни чија је директна последица распећа сина човечијег на крсту, чиме издајство Јудино добија карактер који је не може објаснити свођењем његовога чина на психолошку или идеолошку мотивацију. Ђаво је кроз Јуду најзад славио своју привидну победу, он је искористио ону пукотину којом је Бог у својој безумној љубави према творевини самога себе везао, ограничио, учинио немоћним.
           Тако би, насупрот увреженом мишљењу, Андрејевљево дело било и остало тамо где и треба да буде с оне стране разума и лудила, с оне стране свакодневнице и њој супростављених идеала, с оне стране вере и безверја, с оне стране смрти и живота, с оне стране добра и зла, с оне стране оптимизма и песимизма …