Филозофски списи

Ортега (1883-1955), поред Унамуна, водећи је шпански филозоф, чији следбеници стварају како у Европи тако и у земљама шпанског говорног подручја (посебно у Латинској Америци). Међу њима су Гарсија Моренте, Субири, Ширау, Хосе Гаос, Мариа Самбрано, Мариас, Педро Лаин, Арангурен, Паулино Гарагори... Поред звања професора метафизике Универзитета у Мадриду, Ортега се такође бавио и уређивањем чувеног часописа "Ревиста де Оцциденте", а осим тога, био је и угледна личност либералног крила републиканске Шпаније (1931-1939). Постао је познат по настојањима да помири рационализам и витализам, одбацујући апстрактан разум, а све то у корист разума као облика и функције живота (тзв. витални разум, у оквиру концепта рациовитализма). Ортега сматра да живот сваког појединца представља континуирани напор да сами себе стварамо и да сами одлучујемо о својој аутентичности и судбини. Живот није биолошка, већ биографска стварност, ван сваке трансценденције (оно што је трансцендентно за сваког од нас то је наша властита људска егзистенција). Отуд је историја (човек нема своју природу, већ своју историју), као и филозофија, производ човека. То је основна мисао која прожима овај избор Ортегиних филозофских списа.