Зона Замфирова

Љубавна прича уз коју сазревају генерације.

Зона Замфирова је књига уз коју одрастају генерације. Која је тајна њене популарности? Зашто се и сто година после првог издања приређују позоришне представе, телевизијске серије, играни филмови и мјузикли и зашто су по правилу хитови свог времена? Како из једне конвенционалне фабуле о двоје младих, раздвојених сталешким разликама, који после многобројних љубавних трзавица налазе мир у брачној луци, настало је општеприхваћено, национално дело? Зато што дело не чини тема него начин на који је интерпретирана.

А прича о Зони, богатој мезимици ћерки, и за њу неприличном кујунџији Манету, исказана заводљивим старонишким дијалектом, испричана је тако да обједињује бајковитост љубавне приче и еротску суптилност, чаршијско оговарање и етнографску фактографију, новинске пасквиле и симболику детаља, добронамерни хумор и бриткост сатире – и, што је посебно значајно, приповедачку самоиронију и аутопародију.

У Зону Замфирову је тако усађен и њен сопствени антироман: иронични приповедач разграђује идиличност приче о младима што се воле, уздрмава значај родних улога, игра се комплексима у којима се наш човек и данас препознаје – и гради, књижевним средствима модерног доба, љубавну причу за сва времена.