Živeti i umreti u srpskoj kafani

Kafana je škola emocija,

Mnogima je to prva promocija

U njoj treba posebno da paziš,

Kad ulaziš i iz nje izlaziš.

Kafana je sudnica đavolska,

U njoj mozak mnogo ima posla.

Biti boem, treba da se kališ,

A gospodin sranje da napraviš.

Od kvasnice, pa sve do daveža,

Ogromna je nakurnička mreža.

Ako ne znaš sebe da stopiraš,

Mnogo toga u kući reskiraš.

Pođi s pesmom i s pesmom se vrati,

Svoju narav moraš upoznati.

Glavni zakon važi u kafanu,

Nikad nikom ne diraj u ranu.

Ako sve to u duši ne znaš da kriješ,

Sedi kući i nemoj da piješ.

Sigurno će lepše da ti bude,

Biće bolje za tebe i druge.