"Пред нама је један од оних отпадника који своју јерес никако не крију. Баш обрнуто, скоро флагелантски, жртвено, као у ускршњем ритуалу на Филипинима, све се то збива у сумњичавим преиспитивањима, у апоријама зимске, јануарске воде која, ипак, не успева да угаси тајни пламен. И док каруце Станковићевог одлучног, покашто пренаглашеног новог смисла махнито одмичу од свих прагматичних призора такозване савремености, лишће постаје наша судбина, а биљке ођедном, сведоци тиход пријатељства."