Запад и остатак света : дискурс и моћ

Концепт „Запада“ има различите улоге:

Прво: омогућује нам да карактеришемо друштва и класификујемо их у различите категорије – тј. „западне“ и „незападне“. То је оруђе којим се мисли. Он покреће одређену структуру мисли и знања.

Друго: он је слика, или скуп слика. Он сажима бројне различите карактеристике у једну слику. Изазива у оку нашег ума – репрезентује вербалним и визуелним језиком – сложену слику о томе каква су различита друштва, културе, људи и места. Функционише као део језика и „система репрезентације“. (Кажем „систем“ јер не стоји сам за себе, већ делује у спрези са другим сликама и идејама с којима чини низ, на пример: „западни“ = урбан = развијен; или „незападни“ = неиндустријски = руралан = пољопривредан = неразвијен).

Треће: пружа стандард или поредбени модел. Омогућује нам да поредимо у којој мери су различита друштва налик једна другим, а у којој мери се разликују. За незападна друштва се стога може рећи да су „близу“, „далеко“ или да „сустижу“ „Запад“. Он помаже да се објасни разлика.

Четврто: пружа критеријуме вредновања у односу на које се друга друштва рангирају и око којих се групишу снажна позитивна или негативна осећања. (Рецимо: „Запад“ = развијен = добар = пожељан; или „незапад“ = неразвијен = лош = непожељан.) Овај концепт продукује одређени тип знања о предмету и одређени став према њему. Укратко, он функционише као идеологија.