Запад и окупација

„Кључни термини ове књиге су генерација, Запад и окупација, односно дијалектички утицај савремене цивилизације Запада на формирање светоназора наше генерације, најћешће кроз окупацију популарном културом.“ Ово су уводне речи у нову књигу Игора Ивановића, које укратко објашњавају њену суштину.

Под термином генерација, Ивановић мисли на „читав низ генерација одраслих у идеолошкој матрици титоизма и стасалих кроз компактни и широки југословенски културни простор“. У ужем смислу, то су „генерације из југо-српског културног простора, првенствено из Београда“. Управо на њих (или нас) Запад је, поред „меке окупације (популарном културом)“ применио и „ону тврду; милитантну, и зато што је само према нама спроводио другачију, агресивну и често дискриминаторску политику“.

Међу осталим југословенским народима, једино се Србима десио „нагли, коперникански обрт између нашег прозападног васпитања подигнутог на западној популарној култури и касније одмазде санкцијама коју је спроводила званична политика западних држава“. Све то скупа створило је „у нашим срцима горки осећај изневерености, а код многих од нас и издаје“.

Ивановић наставља, не штедећи ни своју, ни сличне генерације, које тренутно заузимају водеће позиције у овој држави. „Заузимајући као генерација природним путем институције, освајајући јавни и медијски простор, господарећи економијом и културом, диктирајући јавни укус и производећи нове навике, наше поколење је на јавну сцену попело и сопствено идолопоклонство. А ми смо – руку на срце – та генерација која је од Запада створила златно теле: идола коме се некритички клањамо и коме се непрестано приносе жртве.“