Бележење народних пословица је ишло паралелно са сакупљањем песама и приповедака. Због интервенције митрополита Стратимировића, бечке власти нису дозволиле издавање збирке без дозволе будимских власти. Како је Вук у то време боравио у Црној Гори, на Цетињу је 1836. штампао „Народне српске пословице“ које је посветио владици Петру ИИ Петровићу Његошу. После овог издања Вук је за живота објавио још једно издање пословица.
Javićemo vam kada bude u prodaji:
Prijavite se OVDE da biste rezervisali.