Имагинативне моћи нашег духа развијају се у два веома различита правца. Једне добијају замах пред новином; њих забавља живописност, разноликост, неочекивани догађај. Имагинација коју оне покрећу увек описује неко пролеће. У природи, далеко од нас, већ живе, оне производе цветове. Друге имагинативне моћи копају по дубини бића; у бићу траже оно првобитно и оно вечно. Владају годишњим добима и историјом. У природи, у нама и изван нас, оне производе клице у којима је форма уроњена у супстанцу, у којима је форма унутрашња. Филозофски говорећи, могли бисмо разликовати две врсте имагинације: имагинацију која даје живот формалном узроку и имагинацију која даје живот материјалном узроку или краће формалну и материјалну имагинацију.