Без отаџбине: ратни дневник 1915. године

Својом књигом „Без отаџбине” г. Ђурић нас уводи у повлачење српске војске кроз снежну јесен на дугој линији отступања од Дунава до Драча. Пред нама се ређају слике умирања, глади и беде, повезане кроз повлачење једне чете трећепозиваца и њиховог командира, младог поручника Марка. Ови људи газе блатњаве и смрзнуте цесте гоњени неком стихијском силом, и у сазнању „да је са Србијом све свршено”, остављају за собом полутруле лешеве покривене снегом, незакопане и раскрвављене. Остављају своје домове и породице. Крв, која је почела да тече у последњем сукобу са непријатељем код Смедерева непрестано капље све до Драча. Та путања личи на непрекидну дугу реку у коју се утапају преморени лешеви бораца и заробљеника.