Ужички горски цар: хајдук Никола Јевђовић

Хајдука и хајдучије, суровости и окрутности, дрске и монструозне свирепости било је и пре појаве Николе Јевђовића, а и након његовог смакнућа, али нико као он није привукао толику пажњу јавности. Нико није тако вешто манипулисао јавним мњењем, судом, сведоцима, јатацима и новинарима који су пратили вишемесечни судски процес који се против њега водио. Његово достојанствено држање, физички изглед, одело и ораторске способности доводили су у дилему оне који би на трен заборавили да пред њима на оптуженичкој клупи не седи млад, пристојан човек, већ окрутна звер с изразом бизарне наивности, која ништа не пориче, али истовремено оптужује друге. Епитет „Горски цар“ носио је с правом, чиме је себи трајно одредио крајње исходиште и судбинско одреди­ште. Стога се овај скромни покушај дефинисања његовог лика наметнуо као важна тема једног времена у ком се, по злу и феномену хајдуковања и јатаковања, прочуо ужи­ч­ки крај далеко изван граница младе српске кнежевине.