Током двадесетих и тридесетих година XX века још увек је била изражена дихотомија у гледиштима књижевника, ликовних и музичких уметника у погледу важности народне традиције у одређивању даљих развојних смерница. Мада је жеља за укључивањем у токове савременог развоја била јасно изражена, истовремено је упорно постојала свест о неопходности чувања културног наслеђа.
САДРЖАЈ
Увод, 5
I Књижевни и уметнички живот у Београду по завршетку Првог светског рата, 9
II Улога Богдана Поповића у изградњи музичке културе и положај музичке уметности у склопу општих књижевних и уметничких кретања, 43
III Допринос Милоја Милојевића као критичара, музичког писца и организатора музичког живота, 67
IV Једна варијанта материјалистичке музичке естетике, 93
V Путеви наше Модерне, 127