У посматрању развоја српске књижевности, музичке и ликовне уметности на почетку XX века, намеће се неопходност проучавања овог периода у свеукупности уметничких токова, како би се оцртао дух тога времена, те тачније прочитала и схватила уметнчка дела тада стварана. Тиме би се приближили и људи - књижевници, музички ствараоци и ликовни уметници - који су та дела оставили и ближе одредио њихов опсег припадности времену, које су они, за узврат, потврђивали и осмишљавали своијм ставом и изборима у уметничком, а често и своме животном и друштвено-политичком деловању.