После првог читања овог аутентичног документа једног бурног времена који се после три ипо деценије помаља на светлост дана, Грђићев спис би се могао сврстати у специфичну научну студију којој би негде у пооднаслову примерено стајао термин расуђивање, као примарна ознак аза његову ригорозну (пре свега егзактну квантитативну макроекономску, па нешто мекшу - одражавајући природу предмета истраживања - „квалитативну“ ултидисциплинарну: социолошку, политиколошју, историјску...) анализу коју дискретно прати и просуђивање друштвених појава и процеса.