USPOMENE JEDNOG DRVETA

Nezaboravna priča prepuna snažnih osećanja.



„Smem li da se obradujem?“ Ni sam ne znajući zašto, Žan naslućuje da nije baš najbolja vest što ih je sada petoro u kući. Njegovi deka Žoan i baka Katerina napustili su Vilaverd i doselili se kod njih, u stan u predgrađu San Antoni u Barseloni. Iako su sada tu bakine ukusne večere, ta promena će u potpunosti preokrenuti svakodnevicu u njihovom domu, gde reči i tišina poprimaju nove nijanse. Ali unuk i deda imaju svoj svet, ispunjen šetnjama, drvećem i slovima sa više značenja nego što se to na prvi pogled čini.



Dok odrasli daju sve od sebe da sve bude isto kao pre, Žan obraća pažnju na detalje oko sebe i postepeno ih povezuje kako bi shvatio šta se zapravo zbiva. Razgovori između deke i unuka, sa mnoštvom pitanja bez odgovora i odgovorima bez prethodno postavljenih pitanja, stvaraju čitav mozaik scena kroz koje se razvija veza između njih dvojice. U dirljivom nastojanju da bude tu za dedu, Žan se drži njegovih priča, kako bi izgradio i sačuvao uspomene koje će živeti u srcu, a ne u glavi, i koje zbog toga ne mogu da izblede.