Fluidni život

Uvod: O životu u fluidnom modernom svetu

U klizanju po tankom ledu, bezbednost nam je u brzini. Ralf Valdo Emerson, O razboritosti
„Fluidni život“ i „fluidna modernost“ su blisko povezani. „Fluidni život“ je onaj život koji se uglavnom vodi u fluidnom modernom društvu. „Fluidna modernost“ je društvo u kome se uslovi pod kojima njegovi pripadnici deluju menjaju brže nego što je potrebno da se načini delovanja konsoliduju u navike i rutine. Fluidnost života i fluidnost društva se uzajamno pothranjuju i potkrepljuju. Fluidni život, baš kao i fluidno moderno društvo, ne mogu dugo zadržati isti oblik, niti pravac.

U fluidnom modernom društvu individualna dostignuća se ne mogu učvrstiti kao trajno vlasništvo, jer se vrednosti brzo pretvaraju u opterećenja, a sposobnosti u nesposobnosti. Uslovi delovanja i strategije osmiŠljene da se na njih reaguje brzo zastarevaju, pre nego što akteri uopšte dobiju šansu da ih propisno nauče. Zbog toga se ne preporučuje učenje iz iskustva i oslanjanje na strategije i taktičke poteze uspešno primenjene u prošlosti: raniji testovi ne mogu ispratiti brze i većinom nepredviđene (možda nepredvidive) promene okolnosti. Izvođenje zaključaka iz prošlih događaja sa ciljem predviđanja budućih trendova postaje još rizičnije i suviše često dovodi u zabludu. Sve je teže praviti pouzdane računice, dok su nepogrešive prognoze skoro nezamislive: većina promenljivih u jednačini su nepoznate, ako ne i sve, dok se procene njihovih budućih trendova ne mogu smatrati istinski i potpuno pouzdanim.

Ukratko: fluidni život je nepostojan život koji se odvija u uslovima stalne neizvesnosti.

Najakutnije i najtvrđe brige koje opsedaju takav život su strah da ćete biti zatečeni na spavanju, da nećete stići da uhvatite korak sa događajima koji se brzo smenjuju, da ćete zaostati i da ćete prevideti „upotrebiti do“ datum, da ćete biti natovareni stvarima koje posedujete a nisu više poželjne, da ćete propustiti trenutak koji signalizira promenu pravca pre nego što se pređe tačka bez povratka. Fluidni život je niz novih početaka - a baš zbog toga su brzi i bezbolni završeci, bez kojih su novi počeci nezamislivi, ti koji u njemu najčešće predstavljaju najteže trenutke i najneprijatnije glavobolje. Među umećima fluidnog modernog življenja i među veštinama potrebnim za praktikovanje tih umeća, odbacivanje stvari ima prioritet nad njihovim sticanjem.

Ko što je karikaturista lista Obzerver primetio, mučno je „čitati članke o divotama prebacivanja u manju brzinu, kada još uvek niste uspeli ni da ubrzate“1 Čovek mora da požuri sa „prebacivanjem u veću brzinu“ ukoliko želi da okusi čari ,,usporavanja“. Priprema terena za „usporavanje" daje smisao onom delu koji se odnosi na ,,ubrzavanje“, i postaje njegova glavna svrha; na kraju se o kvalitetu „ubrzanja" sudi prema olakšanju koje sobom donosi glatko i bezbolno ,,usporavanje“...

Lekcija koja je najpotrebnija praktičarima fluidnog modernog života (i koje stručnjaci za
savetovanje na polju umeća življenja najviše i nude) ne bavi se temama kako započeti ili otvoriti, več kako završiti ili zatvoriti. Jedan drugi kolumnista lista Obzerver, samo napola šaljivo, nabraja najnovija pravila za postizanje sporazumnog završetka partnerskih odnosa (epizode koje je, bez sumnje, teže okončati nego bilo koje druge - a opet su takve da...