Данашњем читаоцу "Урођенички псалми" могу да делују као својеврсно чишћење алата за даљи песнички рад. Они, несумњиво, Данојлића извлаче из песничке свакодневице и уздижу до крупне фигуре српске лирске позорнице. Неослобођена анђела традиције, ова поезија је храбро закорачила у демонизам савремености на ретко узбудљив на-чин. Ван сваке једнозначности, ова лирика и данас пружа читаоцу увиде у несвакидашњу магију језика по којој је овај песник познат. Песничка игра којом се тумачи свет лирског субјекта има свој почетак у унутрашњем урођеништву песника (увек негде бежати треба), а исходиште у маглинама будућих утицаја које ће остварити. Иако повремено у противречју са преовлађујућим певањем, њено очаравајуће дејство састоји се у, ево већ шездесетогодишњем, привлачењу својим загонетним изразом: Не смем стати, а не знам где поћи.Добривоје Станојевић