Zojino zlato

Upravo sam se vratio iz Moskve i obradovao se zatekavši tvoje poslednje pismo, iako mi je, naposletku, donelo samo bol i tugu, kad sam pročitao da si se zaljubila u nekog novog... Ipak, jedno znam: kad voliš, Zoja, ti nemaš mira. Kao što sama kažeš: ti svojom ljubavlju samo uništavaš. Stokholm, decembar 1999. Madam Zoja, zagonetna umetnica koja je slikala na zlatu, upravo je umrla. Kao poslednja preživela sa dvora Romanovih, ostavila je kuću punu slika, privatnih dokumenata i tajni. Markus Eliot, nekadašnji trgovac umetninama, a sad ophrvan nevoljama, putuje u ledom okovanu Švedsku da osmisli katalog koji će pratiti prodaju dela Zoje Korvin-Krukovske. Ona je slike testamentom ostavila svom lekaru, koji namerava da ih proda zainteresovanim ruskim kupcima. Ali Markus oseća da nešto nije u redu. Zlatni spokoj Zojinih dela ne odaje ništa o njenom strastvenom ličnom životu: o dramatičnom begu od revolucionarske torture u Lubjanki, umetničkom putovanju kroz raskoš boemskog Pariza i natprirodnoj sposobnosti osvajanja lepih muškaraca. Čini se da je Zoja bila čuvar mnogih tajni, ali Markus možda drži u rukama njihov ključ: sliku na zlatu, skrivanu još od prerane smrti njegove majke, dugih trideset godina. Markus će biti poslednji muškarac kojeg je Zoja zavela, ali, budući da vreme ističe, on će biti primoran da sve svoje duhove – propali brak, skandal koji ga je uništio i tragediju koja mu je razorila detinjstvo – preda zaboravu, da bi se domogao neprocenjive istine koja mu je nadohvat ruke.