Дејан Крстић, етнолог, и Виолета Станковић Анђелковић, библиотекар, сачинили су хвале вредну студију – У свету занатства и уметности: Грнчар Велимир Ђорђевић – о натурализованом Зајечарцу Велимиру Ђорђевићу, најбољем изданку пиротске традиционалне грнчарске школе, који је, стваралачки га прожимајући са врхунским занатлијским мајсторлуком, досегао особит уметнички израз; утолико очаравајући, што му већина ликовних критичара и приказивача његовог опуса признаје, да омањује анонимни кустос када га ноншалантно сврстава у наивне и маргиналне уметнике. Његове „од земље и огња позлатице“, прославивиши га широм Балкана, убедљиво сведоче о томе да је задржао аутономност и слободу извођења рукотворина које су освојиле уметнички ниво, што је Иво Андрић, посматрајући сарајевског израђивача сахана, сажео изричајем: „Сав је човек једно са својим делом“. Истовремено посведочују да поједини стари и нови занати, ако се нису претворили у занатност (занатску рутину), уметнички занати и неке врсте домаће радиности – и њихове израђевине – и те како јесу и могу бити култура разлике у односу на глобализам као идеологију која све подводи под један конац, уједначава и поједностављује.
Проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић
У савременој епоси глобализма и паневропске мобилности, нова књига Дејана Крстића и Виолете Станковић Анђелковић подсећа нас на мајсторство наших предака које је даровало неописиву чар и уникатност Балкана. Рођен у срцу Балканског полуострва, у српско-бугарском пограничју, грнчар Велимир Ђорђевић је један од оних мајстора чији уникати пружају ужитак многим љубитељима наслеђа и уметности и обогаћују многе музејске и приватне збирке, не само у многим кутовима Полуострва, већ и ван његових граница. Мајстор Веља је оличење љубави према наслеђеном, као и љубави према поднебљу и његовим људима. Традиција и мајсторство претворили су се у уметност која не познаје границе!
Проф. др Петко Христов