Повратак причи: огледи о савременој српској прози

У Повратку причи критички се тематизују књижевноеволутивне и поетичке особине српске прозе последњих деценија прошлог и деценије и по садашњег века. У Недићевим огледима илустрован је основни став да у савременој српској прози постоји изразит степен плурализма и полиморфности, као и мноштво наративних гласова у оквиру сличних поетичких, па и појединачних стваралачких опредељења.

Динамична ситуација у савременој прози и различита значења која се придају самом чину писања и измењеној функцији коју књижевност има у данашњем времену, подједнако се могу наслутити из уводног текста књиге, с назначеним правцима развоја прозе на прелазу из претходног у садашњи век, и из појединачних огледа посвећених тумачењу прозних остварења неких од најзначајнијих приповедача и романсијера нашег времена, од Воје Чолановића, Данила Николића, Драгослава Михаиловића, Слободана Селенића и Гроздане Олујић, до Мира Вуксановића, Славка Гордића, Мирослава Јосића Вишњића, Милисава Савића, Радована Белог Марковића, Драга Кекановића и Мирослава Тохоља.

Повратак сложеној животној причи у њиховој прози, оригиналним ликовима, једноставнијој композицији и изворном језику, условљен еволутивним разлозима саме књижевности и драматичним променама које су се дешавале у стварности и култури наше средине деведесетих година, по ауторовом су мишљењу важне поетичке особине које су знатно утицале на промене наративног поступка и на усмерену тематску оријентацију у делима тумачених писаца.