Тумачење посланице Ефесцима Светог апостола Павла

УВОД

Ево посланице која је сва с неба. Она спада у она изузетна „откровења и виђења Господња“ (2 Кор. 12,1), којих је свети апостол Павле био раскошно удостојаван. Благовест што је у њој, није од људи ни од анђела, нити може бити од њих, већ је сва од Господа Христа, сва од Његове вечности, богочовечности, и зато сва премудра, сва спасоносна, сва светлоносна. Његове дубине заиста су „Божије дубионе“ (1 Кор. 2,10), тако и њене висине и њене ширине. А основна је, свеобухватна је благовест ове Посланице: превечна одлука Тројичног Божанства „да се све састави у Хрситу што је на небесима и што је на земљи“, тојест да се све ухистови и охристови; да се све састави у једно тело, тело Хрситово – Цркву, тојест да се све уцркви и оцркви, да се све претвори у Цркву, и тако постигне вечни божански циљ, јер је Црква „тело Христово, пуноћа Онога који све испуњава у свему“ (Еф. 1,5.10.23). Ова благовест – свеблабвест, ова тајна – светајна каза се пресветом апостолу откривењем; он тврди: „мени се откривањем каза тајна“  (Еф. 3,3) …