Свети Павле, утемељење универзализма

Ален Бадију, француски филозоф, математичар, романсијер и драмски писац, родјен 1937. године, шеф катедре на Ецоле Нормале Супериеуре, данас професор по позиву на најугледнијим светским универзитетима, дуго је на себе скретао пажњу као неомарксиста тврдњом да је „комунизам...једина расположива Идеја у људској повијести“.

Аналитичар демократије, филозоф који поручује да „не учествовати у отпору значи не мислити“, а отпором се задобија нови вид еманципације у односу на „капитало-парламентаризам“, Ален Бадију је тек почетком XXИ века проглашен једним од највећих мислилаца Европе и, свакако, најзначајнијим живим француским филозофом. У Србији је преведено неколико његових книга и есеја (2008. је „Филип Вишњић“ објавио „Преглед метаполитике“).

У делу „Свети Павле, утемељење универзализма“, које је превео Радоман Кордић, Ален Бадију се враћа теми којом је био опседнут у младости, и овако објашњава зашто је на нејасни лик светог Павла пренео бреме филозофске блискости: „...Што се нас тиче, у Павловом делу ће нас привући јединствена веза коју је формално могућно раздвојити од бајке и коју је управо Павле измислио: веза која успоставља прелаз измедју става о субјекту и испитивања закона. Рецимо, код Павла је реч о испитивању закона који може да структурише субјект, потпуно лишен идентитета, и упућен на догадајај, чији је једини доказ управо то што га субјект објављује.“