Тренутак…

Какве слике доноси само један Тренутак… Једноставна поезија која мами дубином Читајући нову збирку песама Гордане Пешаковић, сетио сам се осећања која су ме обузимала док сам читао њену претходну збирку Осунчани ветар – уласка у један тиши свет, свет у коме су ситнице много важније од свега онога што нас иначе окупира, од онога о чему свакодневно мислимо. Песме су једноставне, искрене, често описне, на први поглед не делују сложено. Ипак, што их дуже читам, све више у њима откривам дубљу мисао и неко разбуђено, тихо осећање. Допадљив је Горданин једноставан језик. Нема претенциозних, тешких речи, а утисак који оставља на читаоца је снажан. Иако су песме кратке, неке чак врло кратке, после њих остане нека тишина и утисак који траје дуже него сама песма. Цела збирка читаоцу доноси неку мешавину мира и питања о животу – као да се стално смењују лепи, тихи тренуци и дубља размишљања о смислу, пролазности и човеку. Могу само да пожелим следећим читаоцима слична осећања мојима која сам имао уз Тренутак… , уз једноставну поезију која мами својом дубином коју ваља осетити. Зоран Колунџија