Чечилија

Чечилија – жена или светица? На том путу Павлов евоцира мешавину сна као одјека сећања на рана искуства и хумора, ругајући се патетичном. Његове песме полазе од чистог надахнућа које се, док се песма, рађа,трансформише, неретко, у каламбур или причу, у којој песник користи све нијансе и противречности свога духа. Његов духовни сабрат могао би, рецимо, бити Макс Жакоб, Станислав Винавер, па и Душко Радовић. Раде Томић Познавао сам једног кестена рећи ће један од стихова… А баш овај стих, отвореније и непосредније но многи други, објављује, спонтано а пресудно, једно од слемених Павловљевих убеђења, песничких и животних: његово осведочење да је дрво, и биљка уопште, једнако као и човек, створ, то јест, биће. Бошко Ивков У тим песмама наратор је час усред пејзажа, као ловац-сликар, а час у самој флоралности која симболизује чиста осећања и стања човекове душе. Призори и ситуације из Чечилије, иако често надреални, пуни су овоземаљске или староземаљске светлости. Ненад Милошевић