Традиција - фолклор - идентитет: тематски зборник

Na srpskom i engleskom jeziku

ПЕВАЊЕ ИЗ ВИКА У МЕСТУ ПРИБОЈСКА БАЊА
Марија Делић
Студенткиња етномузикологије на Факултету музичких уметности у Београду

Апстракт:
На територији западне и југозападне Србије користи се народни термин певање из вика који се односи на старију вокалну традицију. Овај рад ће настојати да на певачким примерима забележеним у месту Прибојска Бања открије који начини или врсте певања су обухваћени овим називом, и да кроз анализу текстуалних и музичких компоненти сагледа обликотворне принципе по којима напеви функционишу.

Кључне речи: певање из вика, поетски текст, метроритам, форма, мелодија, интонација, непрекидни музички ток.

Народни термин из вика употребљава се за идентификацију хетерофоно- бордунског певања као једног од облика старијег двогласног певања, распрострањеног на простору југозападне Србије. Према досадашњим сазнањима, овај вокални облик има најширу употребу у ужичком крају, Ужичкој Црној Гори, Пожешкој котлини, Моравици, (околини Ариља и Ивањице) и крајевима око Дрине и Бајине Баште. Распрострањен je и на територији општине Прибој, која се налази на тромеђи Србије, Црне Горе и Републике Српске. Наведена подручја формирала су се као метанастазичка зона у којој су се укрштале миграционе струје српског становништва из области Херцеговине и Црне Горе, које се селило под притиском османлијских освајача, те живаљ на овом подручју чине динарски досељеници.

Вокални примери који ће бити разматрани у овом раду снимљени су приликом теренских истраживања у месту Прибојска Бања, фебруара 2009. године (општина Прибој). Они припадају старијој вокалној пракси певања из вика коју испитивани казивачи називају још и у двоје, кајда и отегнуто. Поред уобичајеног начина интерпретације у којем учествују две особе истог пола (у овом случају два мушкарца), забележила сам заједничко певање мушкарца и жене, што у овом крају није ретка извођачка пракса.

Сви примери (једанаест забележених) имају развијену мелострофу дугачког трајања, која садржи и више мелостихова који се континуирано надовезују.

У поменути вокални облик, певање из вика, казивачи сврставају кајде (класичне отезаљке које се певају на старији начин) и песме сличне кајди које су настајале последњих деценија (али садрже више текста који се брже изговара и за разлику од кајде нису напорне за извођење). Ова врста кајди, како су казивачи дефинисали, има две подврсте: прва је са сасјецањем, а другу чине тзв. нарицаљке у кајди, које се могу изводити са повраћањем (њих пева мали број људи), или без њега. Повраћање се односи на понављање последњег стиха.