Топоними су чувари нашег језика

Имена властита, људска, мијесна, имена брдима, ријекама... нијесу ничим мање важна од других којих му драго ријечи, да паче, многа су не само за познавање језика бесцјено благо, него су често и прави и најпоузданији чувари и гласници народне хисторије. Камо среће да их се што више може дознати!

Ђуро Даничић


Захваљујући топонимима можемо одредити станишта, завичаје народа, правце њихових миграција и присуство других народа на својој територији.

Ова књига је раскошна студија о богатству значења које нуде називи места. Показује се, на пример, да насеља на Косову и Метохији (данас са већинским албанским становништвом) имају српске топониме, а занимљиво је то да су многа албанска презимена, у ствари, српски топоними: Бериша (Бериша), Бровина (село Бровина), Брезовица (Брезовица), Власи (Власи), Качанику (Качаник), Кореница (Кореница), Морина (Морина), Пагаруша (Пагаруша), Прекадин (Прекада), Прекази (Преказе), Прешева (Прешево), Приштина (Приштина), Ругова (Ругово), Трнавци (Трнавци). То доказује да су Срби и српски језик били доминатни на Косову и Метохији...

Књига Загорке Вавић Грос нема намеру да представља суво научно штиво, али несумњиво поседује и научне квалитете. Ауторка је своје бројне странице посветила занимљивостима и тиме ће сигурно бројну публику заинтерсовати за ову богату лексичку грађу. Зато ова књига има лепу будућност и можемо само да пожелимо ауторки нова издања која ће да допуњује.