Варош београдска представља изабране колумне Горана Весића објављиване у Политици у период од 2017–2020. године. Сакупљене на једно место, ове колумне творе приповест о Београду, својеврсни омаж његовој историји, па слободно можемо рећи да је сам Београд главни јунак овог дела. Јунаци окупљени око града, његови створитељи, па и они који су покушали да га униште, наћи ће своје, на овај или онај начин, заслужено место у колумнама Горана Весића. Сам град стоји као сведок бројних догађаја, ратног и мирнодопског времена; сведочи о смени владара које је понео у себи; владара који су га оснивали и градили; непријатеља који су га рушили; ктитора који су га обнављали; Београд памти свог првог урбанисту, војника и инжењера Николу Доксата де Мореза који је од оријенталне вароши Београд претворио у централноевропски велеград. Београд Доксата вечно чува, јер је он у њему сахрањен, па ће га памтити и кад људи више не буду могли.
Приче су често инициране савременим догађајима, па је тако постављање споменика Стефану Немањи иницијатор „Да се коначно сетимо” средњовековне историје, којој, како сматра аутор, не дајемо на значају као што би требало. Прошетаћемо Булеваром кроз историју и видети какав је град био за време Деспота Стефана; осмотрићемо Сахат кулу и чути како се градила; уочити лепоту Барокне капије; опазити размирице између Милоша, његових поданика, али сведочити и о добром раду Господара Јеврема и застати на Ћошету госпоје Томаније.
Све приче и лепоте Вероши београдске праћене су избором уметничких слика академског сликара Небојше Ђурановића.
