Tolstoj

Velika duša Rusije, čiji je plamen zasvetleo na zemlji pre sto godina, bio je za sve nas iz moga pokolenja najnepomućenija svetlost koja je obasjavala našu mladost. U sumraku tmastih senki XIX veka na izmaku, ona nam je bila zvezda utešiteljka, koja je privlačila i blažila naše mladalačke duše. U ime svih tih, a oni su u Francuskoj brojni, za koje je Tolstoj bio više nego voljeni umetnik, prijatelj, i to najbolji, a za mnoge jedini pravi prijatelj u celoj evropskoj umetnosti — hteo sam da odužim toj pošte dostojnoj uspomeni svoj dug zahvalnosti i ljubavi. Dani u kojima sam ga upoznavao nikada neće iščileti iz mog se- ćanja. Bilo je to 1886. godine. Posle nekoliko godina tihog klijanja, čudesni cvetovi ruske umetnosti rascvetali su se na tlu Francuske. Prevodi Tolstoja i Dostojevskog pojavljivali su se, sa grozničavom žurbom, istovremeno kod svih izdavača. Od 1885. do 1887, objavljeni su u Parizu Rat i mir, Ana Karenjina, Detinjstvo, Dečaštvo, Polikuška, Smrt Ivana Ilića, Kavkaske i Narodne pripovetke. Tokom nekoliko meseci, tokom nekoliko nedelja, pred našim očima otkrivalo se delo čitavog jednog velikog života, u kome se odražavao jedan narod, jedan novi svet...