Манарага

Roman Manaraga u celini je posvećen odnosu čovečanstva prema knjizi. Posle razornih ratova sa islamistima, koji su protutnjali Evropom i promenili svet, ali ga nisu tehnološki unazadili, knjige se više ne štampaju na papiru (i ne čitaju se), nego se čuvaju u muzejima i bibliotekama. Posleratna buržoazija podlegla je novoj modi – uživanju u zabranjenom i kažnjivom spektaklu pripremanja hrane na prvim izdanjima knjiga, na retkim i skupocenim knjigama. Ako je u Sorokinovoj drami Dostoevsky-Trip književnost prikazana kao čist narkotik, kao opijum za ljude željne nesvakidašnjih, ponekad smrtonosonih doživljaja, u romanu Manaraga književnost se transformiše u duh hrane. To spremanje hrane naziva se čitanjem, a knjige na kojima se hrana priprema – drvima. Glavni junak romana, Geza Jasnodvorski, vešto spaljuje isključivo vredna drva spremajući probrana jela: jesetrinu na Idiotu, jagnjetinu na Čehovljevoj Stepi, ušećerenu orhideju na Romanu o kokainu Agejeva... Njegova putovanja prekida mučan događaj – Kuhinja, tajna organizacija book’n’grillers, šalje ga u rizičan poduhvat na Manaragu – planinu na Uralu, čiji naziv na lokalnom jeziku znači Medveđa šapa...

Ispostaviće se da spaljivanje unikatnih knjiga nije najstrašnije. Gore od toga je uništavanje same ideje njihove unikatnosti...