Типик године Господње 2017

У издању Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве из штампе је изашао Типик - богослужбене напомене за годину Господњу 2017.

Типик је намењен свим литургијским заједницама у којима се редовно поју богослужења. Циљ издавања Типика је да се свето богослужење обавља по речима апостола Павла: Све нека бива благообразно и по реду (1. Кор 14, 40).


ОПШТА ПОДЕЛА ПРАЗНИКА

(ТИПИКОН, ГЛАВА 47.)

Треба знати да празнике делимо на три основне категорије: велике, средње и мале.

У Велике празнике убрајамо Господње и Богородичине празнике, два спомена посвећена Светоме Јовану Претечи: Рођење и Усековање главе; као и спомен Светих апостола Петра и Павла, који у Месецослову имају знаке: окруженог Крста : појемо Свеноћно бденије и сва служба празника по Уставу.

У Средње празнике спадају спомени Светих који су означени: Крст са полукругом : појемо Бденије, а на Јутрењу додајемо канон Пресветој Богородици. Такође у Средње празнике спадају и спомени Светих са знаком: Крста: када не појемо Бденије. На Вечерњу: Стихире на стиховње. На Јутрењу: Полијелеј, Еванђеље, канон на . Велико Славословље, и даље служба по Уставу.

Мали празници имај два знака: три тачке непотпуно заокружене; црвене боје На Вечерњу: катизма обична (редовна). На Господи возвах, стихире на. На Југрењу: канон на , Велико Славословње и даље служба по Уставу. А који имају знак: три тачке непотпуно заокружене, црне боје. На Јутрењу: канон на . На Литургији по Уставу.

Спомене светих који немају празнични знак: стихире на; канон на Јутрењу.

0 Бденијима

Бденије или Свеноћно бденије (Агрипнија) је ноћно богослужење које се служи непрекидно, у континуитету од (Малог Повечерија) Велике Вечерње, Чтенија и Јутрења, а претходи Девети час и Мало Вечерње. У наставку следи му Први час и Пред Свету Литургију Трећи и Шести час. Данас у парохијама, па чак и у манастирима под Бденијем се подразумева кад у наставку Вечерње отпоју и Јутрење, што свакако није Свеноћно бденије. Суштина је у томе што Јутрење, у том случају појемо када му није време. А „добро није добро, ако није на добар начин“. У Типику за Васкрсну (Недељну) службу имамо два поретка, како појемо када је Бденије (глава 2.); а како када нема Бденија (глава 7.). Свеноћна бденија нису намењена парохији, али их могу појати и у парохији једном или двапут годишње, на храмовну славу и слично. Због свега наведенога а из објективних разлога у парохијама, па чак и у манастирима немогуће је појати Бденије када год је Типиком предвиђено, због тога већину служби која има знак Бденија изложили смо по „Полијелејном“ поретку.

Ако је служба са „Славословљем", „Полијелејна" или „са Бденијем"; на којима вршимо „Вход“, читамо Паримије, појемо Полијелеј, или појемо Славословље, имају смисао само ако ће у наставку дана бити Света Литургија. Ако неће бити Литургија, ма који да је Свети треба појати „шестеричну“ службу.