Romanovi: 1613-1918.

Britanski istoričar Sajmon Sebag Montefjore objavio je novu knjigu o ruskim carevima, u kojoj vladare dinastije Romanov predstavlja kao despote “žedne krvi”.Car Nikolaj II je, prema njegovim pisanjima, čak i stradanje u Prvom svetskom ratu u kom je izginulo više od 1,2 miliona Rusa, video kao “jačanje nacionalnog jedinstva”. Njegov predak Nikolaj I je tokom posete kraljici Viktoriji 1844. odbio da spava u “dekadentnoj raskoši mekanih kreveta i odabrao gvozdeni krevet, koji je nosio sa sobom”. Nikolajev brat Aleksandar I bio je toliko oduševljen Napoleonom da je, uprkos bitkama kod Austerlica i Borodina, želeo da se udruži s Francuskom i napadne Britansku Indiju. Ono čime se carevi dinastije Romanov nisu zamarali, piše Montefjore, bili su demokratija, izbori i otvoreni parlament. Svi su verovali u despotsku vladavinu. “Narod je kao deca”, govorio je Petar Veliki. “Oni nikad ne nauče da pišu, dok ih učitelj ne natera.”