Tiha zverka podneva

Najvažnije simboličke veze ostvaruju se oko toposa grada i toposa putovanja. Božović okrećenaglavce poznatu neoklasicističku predstavu o gradu, civilizaciji, i destruktivnim silama;Кavafi, Hristić i ini pesnici te sile su videli kao spoljašnje, u liku varvara koji dolaze odnekudizvan civilizacije i istorije; za Božovića, one su u samom gradu. - Saša Radojčić

O ovom izboru

Knjiga Tiha zverka podneva sadrži izabrane pesme iz knjiga Elementi, Obližnja božanstva i Mapa.

Nastajale u rasponu od petnaest godina, knjige iz ove trilogije po izabranom postupku i, pre svega, po temama kojima se bave i po doživljaju sveta predstavljaju celinu. Ta celovitost naglašava se ovom knjigom izabranih pesama. U njoj se od poznatih delova stvara nova celina.

Pesme izabrane iz knjiga Elementi, Obližnja božanstva i Mapa, sa minimalnim izmenama, postale su deo takve, nove celine u okviru koje su tematski raspoređene kako bi se naglasile pojedine tematske linije (grad, mit, svakodnevica, vidljivo i nevidljivo, glasovi, hronika, putovanje) i kako bi se, u naporednom nizu glasova, zaokružila ova knjiga izabranih pesama u kojoj iza glasa pesme najčešće stoji glas hronike.

Beograd, 9. septembra 2019.

G. B.

Poezija Gojka Božovića predstavlja stišani govor o modernom svetu u rasponu izmeđuepifanija svakodnevice i ponornih udesa istorije i drugih velikih priča. Božovićeva poezijaoličava susret čulnog i intelektualnog, epifanijskog i erudicijskog, strasnog i razumnog, pri

čemu se u pesnikovim stihovima ukazuju kako izazovne teme savremenosti, tako i slojevitividici u kojima se otvara dijalog sa pesničkom tradicijom i tradicijom mišljenja.

Mihajlo Pantić
Pesništvo Gojka Božovića ponovo udahnjuje život i obasjava svetlošću sve ono što je bezsmisla i ukusa poslato svetu zaborava i senki, sve one nevidljive biblioteke, nevidljive ljude,nevidljive gradove. Nemoguće je da se ne čita poezija koja čini tako nešto.

Ljudmila Mindova
Božović iscrtava minucioznu mapu unutrašnjih trvenja, povlači linije stalne nesmirenosti umanad društvenim okolnostima i rasapima, povezuje i umrežava topose kad, recimo, dočaravadetaljnu mapu grada zasnovanu glasovima gneva, jednako kao i pomirenošću.

Živorad Nedeljković
Ako je, po Nortropu Fraju, priča povratni čin simboličke komunikacije, odnosno ritual, ondaova Božovićeva pesnička priča ima za cilj uspostavljanje lirsko-antropološke formule sveta i

čoveka. Jer žal za izgubljenom moći da se „glas vrati na zemlju, zemlja pomeša sa glasom“,može ispoljiti samo onaj pesnički senzibilitet koji i poeziju vidi kao elementarnu osnovusveta, pa samim tim i kao potencijalnu snagu njegovog obnavljanja.

Đorđe Despić