Аутор: Лазић Милорад М.
Страна: 232
► Остали детаљи

Богословско друштво „Отачник“ из Београда, објавило је 2007. године зборник радова историчара и ђакона СПЦ Милорада Лазића ( 1956-2003) у књизи под насловом „Теологија лепоте“, са свестраним Предговором Богдана Лубардића и Поговором Александра Петровића. Књига Милорада Лазића „Теологија лепоте“ обухвата два већа поглавља који носе наслове : Православна естетика и Исихазам код Срба.

Пошто је о исихазму код Срба већ доста и добро писано од стране наших врхунских теолога, познавалаца ове тематике, бићу слободан да се као нетеолог позабавим оним делом у књизи Милорада Лазића који он посвећује „православном схватању лепоте“, као и „Естетици тела“.
Сматрам смелим, али и успешним подухват- по несрећи за српску културу и у њој православну теологију рано преминулог, делимично и оригиналног ствараоца Милорада Лазића- којим се посветио, некој врсти рехабилитације поимања тела у православљу, а и шире, у хришћанству. Познат је негативан утицај платониста и неоплатониста (нарочито Плотина, који је, сходно својој еманационој космологији, тело сматрао принципом зла), а затим и Оригена- на првобитно хришћанско учење о телу. „Или не знате да су тела ваша црква Светога Духа који живи у Вама, кога имате од Бога и нисте своји? Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у телима својим и у душама својим, што је Божије“ (Друга посланица Апостола Павла Коринћанима 6.19,20).
У већини текстова Милорада Лазића у постхумно објављеној књизи „Теологија лепоте“ преовлађује, како његово лично убеђење о психофизичком јединству човека, тако и став бројних, каснијих хришћанских патролога, на које се Лазић и позива (нарочито на великог мистичара из 11. века светог Симеона Новог Теолога), а који уче да се и тело и душа освећују и да се целина поима као света душа и свето тело. Како сачувати ово наше тело-такође од Бога створено- а не од неког нижег духа, демијурга, као што уче гностичари- од неизбежног прљања у току живота?
Однос еротичног (Ероса као силе Божије љубави која тражи од човека преображај) и сексуалног (као елемента здраве или изопачене полности) представљао је одувек загонетку, бар са две непознате, коју су разне цивилизације и различите религије, кроз векове, решавале на свој начин.
Тајна полности била је и остала, однос мушкарца и жене, па је задатак хришћанства и хришћанског човека у будућности, према уверењу Милорада Лазића „да стваралачки продуби и потпуније открије мистично јединство мушког и женског тела“, а такав приступ захтева, према Лазићу „отвореност, нелицемерје и друге квалитете, јер од тајне пола зависи човеково богопознавање и схватање човека и створеног света... Коначно, према учењу православних отаца Цркве, на пример Псеудо-Дионисија Ареопагита и св. Максима Исповедника, Ерос је осећај неодољиве привлачности ка преображењу и васкрсењу целог човека... Ове речи Милорада Лазића могу деловати на неке младе људе данас, чудновато и одбијајуће. А управо овакве речи и њен дубљи смисао који прожима књигу Милорада Лазића „Теологија лепоте“, упућује младе људе (и не само ове) на освешћено, духовно и православно супротстављање данашњој кризи полова и хедонизму који је прати. У времену „новог варварства“ и „забораву духа“, ова књига Милорада Лазића и њој сличне (које су, срећом, све бројније у нашој културној средини) буде човека из „заборава мишљења“- који (заборав) и јесте узрок пренаглашавања похотљивости тела-позивајући га, најпре на духовно, а онда и на душевно и телесно сједињење (у смислу допуњавања) мушкарца и жене. Не треба заборавити - и на ово нас упозорава Милорад Лазић када пише о аскетизму - да су сви људи позвани на подвиг „јер нам је потребан корак ка личном опиту и личном доживљају“ (М.Лазић).